Kultivisanje uma početnika

Tradicionalne veštine Azije mnogo pažnje pridaju dugoročnoj praksi i trudu kako bismo stalno postizali viši nivo razvoja veština. Takođe, postoji i dublje vežbanje ličnosti koje ima za cilj utišavanje ega, prevazilaženje strahova, postizanje svesnosti, veći osećaj zahvalnosti i potpuniji život u sadašnjem trenutku.

Početnički um je fraza iz knjige japanskog zen učitelja Šunru Suzukija ”Zen um, početnički um”. On je koristi kako bi opisao pristup životu u kome nema predrasuda i samoljublja, pristup koji podrazumeva samosvesnost.

zen
Pristup životu bez predrasuda i samoljublja, veoma samosvestan

U Japanu imamo frazu shoshin (初心), koja znači ’početnička svest’. Cilj ove prakse je očuvanje našeg početničkog uma zauvek… To znači očuvanje praznog i spremnog uma. Ako je vaš um prazan, uvek je spreman za bilo šta; otvoren je za sve. U početničkom umu postoji mnogo mogućnosti; u umu eksperta je malo njih.

Ideja o praznom umu u azijskim kulturama se razlikuje od zapadnjačkih koncepcija, u kojima praznina podrazumeva da nešto nedostaje. Bliža je našoj ideji otvorenog uma, uz široku svesnost koja omogućava spoljašnjem svetu da upliva unutra kroz naša čula.

Kineski filozof Lao Ce je imao sličan koncept praznine u pesmi 11 Tao Te Đinga, koja opisuje strukturisane prostore koji učešće posmatraju kao veoma praktično i korisno.

zen umetnost zivljenja
Praznina

Trideset se žbica sjedinjuje u glavi točka, No tek praznina čini točak korisnim. Iz gline se oblikuje posuda, no tek je praznina čini korisnom. Iz zidova, u kojima su vrata i prozori, sastoji se kuća, no tek je praznina čini korisnom. Tako: Iz postojećeg se određuje izgled. Iz nepostojećeg se stiče korist.

U zen budizmu očuvanje početničkog uma znači otvorenost za stalni rast i dublje razumevanje. Svaki trenutak života treba upijati, bez preterane žudnje, ponosa ili kritike.

Početnički um nije voljan, ne traži moć i nije egocentričan. Kao početnici, podstaknuti smo da razvijamo veštine, a da se ne poredimo jedni sa drugima i nastojimo da budemo superiorni na bilo koji način. U Japanu, ovaj pristup se povezuje sa idejom kenkyo (謙虚), što znači kultivisanje skromnosti i poniznosti, ne biti pun sebe.

Zen
Negovati skromnost i poniznost

U knjizi Zen meso, zen kosti Pola Repa postoji deo pod nazivom 101 zen priča. Ovo je priča o univerzitetskom profesoru koji posećuje Nan-ina, japanskog zen majstora. Profesor kaže da želi da uči o zenu, ali on je pun sopstvenog znanja i sopstvenih mišljenja. Nan-in je počeo da sipa čaj u svoju šoljicu, ali nije prestao kada ju je napunio i čaj je počeo da se preliva.

 „Šta radite? Prepunjena je. Ne može više da stane!“, povikao je profesor. „Baš kao ova šoljica“, Nan-in je rekao, „i Vi ste puni sopstvenih mišljenja i spekulacija. Kako mogu da Vas učim zenu ako najpre ne ispraznite svoju šoljicu?“

Zen i japanske tradicionalne veštine

Čak i danas, početnički um je i te kako deo tradicionalnih veština u Japanu. Pojam mu (無) ili mushin (無 心) se obično predstavlja učenicima. Često se prevodi kao „nepostojanje, ništa“ ili „neumnost“, ali njegovo značenje je bliže otvorenosti i svesnosti. Učenici se podstiču da budu pažljivi i svesni, da pažljivo posmatraju sadašnji trenutak.

Kada se podučavaju tradicionalne veštine u Aziji, mnogo pažnje se posvećuje dugoročnoj praksi i trudu, kako bi se stalno postizao sledeći korak u razvoju veština. Takođe se pažnja posvećuje vežbanju karaktera kako bi se utišao glas ega, kako bi se prevazišli strahovi, kultivisala svesnost i povećala zahvalnost, te kako bi se potpunije živelo u sadašnjem trenutku.

Zen
Akcenat se stavlja na dugotrajnu praksu i trud

Ključna ideja veština koje su pod uticajem zena je da fundamentalna veština i učenje zahtevaju otvorena čula. Vremenom znanje postaje intuitivno, instinktivno. Ne moramo „razmišljati“ svesno kako bismo delovali vešto.

Cilj vežbanja veština nije dobijanje nagrade ili postizanje većeg uspeha od drugih, već duhovni rast, razvoj ljudskog bića i učenje kako da proživimo svaki trenutak mirno, svesno i istinski povezani sa sadašnjošću.

Budistički učitelj D.T. Suzuki je dao ovaj opis u svom eseju Uvod u zen budizam:

Ideja zena je uhvatiti život kako on teče. Ne postoji ništa izvanredno ili misteriozno u zenu. Podižem ruku; uzimam knjigu sa druge strane stola; čujem dečake kako igraju fudbal kroz prozor; vidim oblake koje vetar rasteruje iznad obližnje šume – u svemu ovome je praksa zena, ja živim zen. Nije potrebna nikakva rasprava, nikakvo objašnjenje… Kada sunce izađe čitav svet pleše od radosti i svačije srce je ispunjeno srećom. Ako se zen uopšte može zamisliti, u ovome se može uhvatiti.

Život i rad u savremenom svetu

Zen nas uči da život na ovaj način nije težak, već ga moderni „civilizovani“ ljudi otežavaju sebi i svojoj deci. Obrazovni sistemi (i na zapadu i na istoku) podstiču kompetitivnost, jagmu za statusom i položajem, zahtevaju memorisanje i testiranje znanja.

Zen umetnost zivljenja
Konkurencija, status i rangiranje

Cilj savremenog školstva je da učenici zapamte ogroman broj informacija, da budu bolji od drugih učenika na testovima kako bi mogli da imaju veće ocene, da upišu „najbolje“ škole, dobiju poslove sa velikim platama. Ova „obuka“ (koju je većina nas prošla) zarobljava naše umove skladištima informacija, budućim ciljevima i poređenjem sa drugima u sadašnjosti.

Ovakvo učenje i ovakav život stvorili su svet u kome mentalitet trke pacova dominira. Svet u kome se umovi mnogih „dobro obrazovanih ljudi“ pretrpani nepovezanim fragmentima znanja (iz matematike, fizike, istorije itd.), a nikada nismo razvili sposobnost da to znanje primenimo na smislen način. Ovu pojavu su zapadni psiholozi opisivali poslednjih nekoliko decenija. Kerol Dvek govori o razvojnom nasuprot trajnom mentalnom stavu. Razvojni mentalni stav je otvoren i radoznao, osoba razume ono što uči i stalno uči, podiže nivo znanja i veština. Ne poredimo se sa drugima i doživljavamo učenje kao celoživotni proces. Psiholog Mihali Čiksentmihali opisuje ovaj pristup životu i učenju kao tok, psihologiju optimalnog iskustva. Ako nam je um otvoren za sadašnji trenutak, doživećemo osećaj jedinstva i osećaj bliskosti sa sadašnjom situacijom i kontekstom.

Zen
Sa našim umovima otvorenim ka sadašnjem trenutku

Razvojni mentalni stav i rast su vrlo slični početničkom umu iz zena. U knjizi ”Zen u veštini streličarstva”, Eugen Herigel je podelio savet svog učitelja streljaštva iz Japana.

Ne razmišljaj o onome što treba da uradiš, ne razmatraj kako to da izvedeš! Pokušaj će biti uspešan samo ako samog strelca iznenadi.

Ciljevi mogu biti korisni, ali suština zen veština je usidriti našu svesnost u sadašnjem trenutku, odvojenu od ega i želje. „Cilj ne mora uvek da se postigne, on često služi samo kao meta“, kako je to rekao Brus Li.

Brojni sportisti, umetnici i muzičari su slično opisali svoja najlepša iskustva, rekavši da su bili „u zoni“ u kojoj jastvo nestaje i osećamo istinsku vezu sa sadašnjim trenutkom. Manifestacije veštine se same po sebi pojavljuju, intuitivno, bez voljnog promišljanja ili usmeravanja.

Zen
Duboka povezanost sa sadašnjim trenutkom

Kada se bavimo sportom ili muzikom, misli na buduće događaje ili neuspehe mogu da pokrenu snažne emocije koje ometaju našu svesnost. Samo posvećivanjem pune pažnje onome što se događa SADA možemo da odgovorimo svesno i efikasno na sadašnje uslove i da se istinski povežemo sa sadašnjim trenutkom u kome postojimo.

Štaviše, kako se naše veštine razvijaju bez egoizma, prirodno ćemo negovati pozitivne psihološke kvalitete (kao što su svesnost, saosećanje, kreativnost, ljubaznost, radost) koji čine naše živote srećnijim, uspešnijim i smislenim.

Kao što je kompozitor Džon Kejdž rekao:

Izađite iz kaveza u kome se nalazite ma kakav da je. Život postaje poezija čim shvatimo da ne posedujemo ništa.

 

Zen
Veština razvijena bez egoizma

Duboka zahvalnost za život

Kada ovako učimo i rastemo, vremenom možemo otkriti šta je japanski ikigai (生き甲斐), dublji osećaj svrhe i pravca u životu. Ikigai je razvoj brojnih jedinstvenih talenata kako bismo ih mogli podeliti sa svetom. Pronalaženje svrhe života nama donosi osećaj sreće, a korist drugima.

Da bismo otkrili dublji osećaj svrhe i pravca u životu, pomoći će nam svest o tome na koji način smo povezani sa ostatkom univerzuma. Pronalaženje dubokog smisla se može otkriti samo u sadašnjem trenutku, ne u budućnosti. Zato nas taoistička i zen učenja podstiču da negujemo blizak odnos (i uvažavanje) sa prirodom kako se ona manifestuje u sadašnjem trenutku.

Svi smo u svakom trenutku povezani sa kosmosom na načine koje ne možemo videti zbog ovozemaljskih briga. Alan Vots je opisao kako smo svi nalik talasima koji čine okean, jedinstvene i kreativne pojave univerzuma koji nastanjujemo.

Zen
Svi smo mi pojedinačno talasi u velikom okeanu

Kada je naš um oslobođen misli o sebi i emocija, lakše se možemo povezati sa okruženjem. Ako čuvamo prostor u umu, omogućićemo da magija sveta uđe u njega kroz naša čula.

Za taoističke mudrace i zen učitelje univerzum koji nas okružuje se doživljava kao naše „pravo lice“.  On je izvor svega što postoji, živi matriks kreativnosti kojoj svi pripadamo, koji je omogućio nastanak svakog od nas. Kao što Alan Vots kaže:

Ako vidite sebe na pravi način, svi vi ste neverovatni fenomeni prirode kao što su drveće, oblaci, oblici u tekućoj vodi, plamičci vatre, raspored zvezda i oblik galaksije. Svi vi ste isti takvi…

Iako konceptualno ovo nije teško razumeti, „civilizovanom“ čoveku može biti teško da to iskusi direktno i često. Neprihvatanje mentaliteta trke pacova savremenih kultura je prvi korak koji je neophodan. Svesno bavljenje nekom sportskom veštinom, učenje meditacije ili vežbanje joge mogu biti sistemi vežbi koje su od velike pomoći.

Kako učimo da doživljavamo svet kao da smo prazna knjiga, dozvoljavamo untrašnjem i spoljašnjem carstvu naših života da plove zajedno. Tako gde je ranije postojalo razdvajanje, sada postoji veći osećaj zajedništva i ljubavi. Svako živo biće sa kojim se susrećemo, svako iskustvo koje doživljavamo se mogu videti kao magični na neki način.

Zen
Naučite da upoznate svet kao da je prazna šolja

Možemo sve više i više početi da osećamo yūgen (幽玄). Ovaj pojam su japanski umetnici i pesnici koristili da označe duboko razumevanje i osećaj povezanosti sa univerzumom.

Svesnost i iskustvo među-postojanja

Vijetnamski zen učitelj Tič Nat Han opisuje ovo kao produbljivanje svesnosti o među-postojanju, fundamantalnom jedinstvu i međusobnoj povezanosti svake „stvari“ u kosmosu. U jednom cvetu postoje voda iz oblaka, energija sunca, molekuli zemlje, atomi stvoreni milijardama godina ranije u zvezdama.

Ovo razumevanje je veoma važno ako želite da shvatite budističko učenje o praznini, kao što Tič Nat Han objašnjava:

Cvet ne može postojati sam. Biti prazan nije nešto negativno… Cvet je prazan samo od sebe samog, ali je pun svega ostalog. Čitav kosmos se može videti, može se prepoznati, može se dodirnuti u jednom cvetu. Možemo reći da cvet oslobođen sebe samog znači cvet pun kosmosa.

Takav stav i shvatanje donose veći mir i sreću u naše živote (i mudrost naših postupaka) jer umesto pokušaja manipulisanja ishodima i uzimanja od sveta postajemo usklađeniji sa prirodom, jedo sa životom, kao muzičar i plesač. Otpuštanjem misli koje nas ometaju i emocija tokom dana stvaramo prostor za svet da se kreće kroz nas, da bude deo nas. Ovo otpuštanje omogućuje dublje iskustvo među-postojanja, blisku povezanost sa svačim i svima.

Vremenom, povezivanje i otpušanje, poput disanja, postaju naša druga priroda. Ako ne nastojimo da postignemo daleke ciljeve koje savremeni svet smatra važnima, otkrićemo da je sve što nam je zaista potrebno već tu. Treba samo da negujemo unutrašnji prostor i da se potpuno povežemo sa onim što se događa sada.

Održavanje početničkog uma pomaže nam da iskusimo tok naših aktivnosti, radost u našim vezama i rast nas kao ljudskih bića. Kao glavni lik u filmu Dan mrmota i Vreme za ljubav, počinjemo da otkrivamo duboko značenje i poeziju u svakom trenutku u životu. U japanskoj ceremoniji čaja ova povezanost i zahvalnost se izražavaju idejom ichi-go ichi-e (一期一会), koja se prevodi kao „jednom, jedan susret“. Svaki susret koji delimo sa drugima je događaj koji se ponavlja samo jednom u životu, sveti trenutak koji možemo da cenimo i u kome možemo istinski da uživamo.

Zen
Japanska ceremonija čaja

Vremenom, vežbamo da posmatramo i živimo na ovaj način, sve što radimo se može doživeti kao vrsta veštine koja se može usavršiti i/ili ceniti, svaka interakcija sa drugima postaje potencijalni izvor radosti, zahvalnosti, mira, ljubavi i lepote.

Nikada nećemo pronaći sreću na dalekim mestima ili u ciljevima koje u glavama zamišljamo. Pravi put ka sreći je da zaista shvatimo da svaki trenutak u životu – svaka pahulja snega, svaki cvet, planina, izlazak sunca, svako prijateljstvo – su delo kosmičke umetnosti, koja je istovremeno jedinstvena i dragocena. Svaki korak našeg puta podrazumeva da smo već stigli jer smo uvek bili tamo gde treba.

Živeti ovde i sada ne znači da nikada nećete mislite o prošlosti, ili da nećete planirati budućnost odgovorno. Ideja je da jednostavno ne dozvolite sebi da se izgubite u žaljenju zbog prošlosti ili brigama o budućnosti. Oslobađanje nam donosi slobodu, a sloboda je jedini uslov za sreću. ~ Tič Nat Han

 

Komentari

1 komentar

Comments are closed.