Pustila je. Bez razmišljanja ili reči, samo je pustila.

Oslobodila se straha.

Oslobodila se predrasuda.

Oslobodila se tuđih mišljenja koja se motaju oko njene glave.

Oslobodila se svih neodlučnosti u sebi.

Oslobodila se svih “pravih razloga”.

Skroz i u potpunosti, bez oklevanja i brige, samo je pustila.

Nikoga nije pitala za savet.

Nije čitala knjigu o tome kako pustiti.

Nije tražila potvrdu u Svetom pismu.

Samo je pustila.

Pustila je sve uspomene koje su je vraćale nazad.

Oslobodila se svih strepnji koje su je sprečavale da ide napred.

Pustila je sve planove i proračune o tome kako da uradi “prave” stvari.

Nije obećala da će pustiti.

Nije pisala dnevnik o tome.

Nije pisala datum kada će to uraditi.

Nije objavila svima, nije dala oglas u novinama.

Nije proveravala vremensku prognozu i dnevni horoskop.

Samo je pustila.

Nije analizirala da li bi trebalo da pusti.

Nije pozvala svoje prijatelje da razgovara o tome.

Nije išla na duhovne seanse.

Nije izgovarala molitve.

Nije izgovorila nijednu reč.

Samo je pustila.

Niko nije bio tu kada se to dogodilo.

Nije bilo aplauza i čestitanja.

Niko joj se nije zahvalio, niko je nije pohvalio.

Niko nije primetio ništa.

Kao list što pada sa drveta, tako je i ona samo pustila.

Nije bilo napora.

Nije bilo borbe.

Niti je bilo dobro, niti je bilo loše.

Bilo je šta je bilo, i to je upravo samo to.

U tom procesu puštanja, pustila je neka bude sve.

Mali osmeh se pojavio na njenom licu.

Blagi vetrić je dunuo kroz nju. I sunce i mesec su zasijali zauvek…

Izvor: elephantjournal.com

Komentari