Klimatske promene su u suštini pitanje socijalne pravde. Ono što zaista nije fer je to što najsiromašniji i najranjiviji ljudi – naročito žene i devojčice – najviše ispaštaju iako su najmanje učinile da prouzrokuju sam problem.

Zbog kulturoloških normi i ograničenog pristupa resursima žene imaju manje mogućnosti od muškaraca, ali one nisu samo žrtve nepravde, siromaštva i klimatskih promena. Daleko od toga. Žene širom sveta se pokreću kako bi dovele do promena u njihovim proodicama, zajednicama, zemljama – čitavom svetu. One predvode akcije koje imaju za cilj prilagođavanje na klimatske promene, obezbeđivanje stanovništva i pripremu za nesreće.

Zato želimo da predstavimo pet inspirativnih žena koje su se pokrenule u svojim zajednicama kako bi predvodile akcije u vezi sa klimatskim promenama u cilju omogućavanja bolje budućnosti. Ovo su te hrabre žene:

Rizalyn, Filipini

care_rizalyn_philippines

Rizalin Biong, dvadesetosmogodišnja majka troje dece, jedna je od milion ljudi koji su pretrpeli teške posledice tajfuna Haijan u decembru 2013. Isto kao njeni susedi, Rizalin je izgubila dom kada je Haijan pogodio njihovo selo.

„Bio je zaista razoran. Upravo sam bila rodila najmlađe dete kada se tajfun dogodio. Nismo očekivali da će biti toliko jak. Mnogo sam patila jer nisam mogla da dojim bebu, pošto ništa nisam jela“, kaže Rizalin.

U saradnji sa lokalnom organizacijom ACCORD, CARE je obezbedio Rizalin hranu i smeštaj. Sada Rizalin mnogo radi za CARE kako bi pomogla svojoj zajednici da se prilagodi na pretnje od klimatskih promena, podučavajući ljude u svom selu o rizicima od katastrofa i kako je moguće smanjiti ih.

Rizalin već primećuje promene kojima je ona doprinela: „Ljudi u mojoj zajednici zaista primenjuju lekcije koje su od nas naučili. Kad god se najavi tajfun, oni već prave planove, drže svoju imovinu na sigurnom i pripremaju evakuaciju na sigurnije lokacije.“

Karmen, Peru

care_carmen_peru

Karmen, 23, živi u Šulkas regionu Perua. Ona je najstarija od šestoro dece. Dok je odrastala, počela je da je brine ekonomska situacija njene porodice: kako su temperature rasle, zemlja im je davala sve manje prinose. Takođe je bila zabrinuta za budućnost izvora vode obzirom da je Huajtapalana glečer nestajao. „Sada imamo manje vode za plantaže i moramo da obavimo setvu za vreme sezone kiša,“ kaže ona. „U suprotnom ne bismo imali dovoljno vode.“

Rešena da zaradi novac, Karmen se preselila u Limu da bi radila kao kućna pomoćnica, ali su poslodavci bili loši prema njoj, „kao da sam bezvredna“. Odlučila je da se vrati u svoje selo i pridružila se CARE projektima u vezi sa prilagođavanjem poljoprivrednih poslova klimatskim promenama.

„Danas se borim protiv mišljenja da ruralne oblasti nemaju budućnost. Lokalna rešenja su moguća i mi možemo pomoći malim porodičnim farmama da opstanu. Ali, takođe nam je potrebna globalna akcija kako bismo ograničili štetu koju nanosi klimatska kriza.“

Zenu, Niger

care_zennou_niger

Zenu Bukari, pedesetogodišnja majka deseotro dece, živi u Aman Baderu u Nigeru. Ona prodaje ulje kikirikija i palmino ulje na lokalnoj pijaci i njena zajednica je poštuje kao poslovnu ženu. To je možda razlog zašto su je žene iz njenog sela izabrale da se stara o njihovoj solarnoj opremi – opremi koja se koristi za punjenje mobilnih uređaja pomoću solarne energije.

Svaki put kada se telefon napuni, što se stalno događa, zajednički fond koji su uspostavile Zenu i druge žene u selu zaradi 75 CFA franaka. „Novac koristimo za kreditiranje žena iz sela,“ kaže Zenu.

Solarna oprema je takođe deo sistema za rano upozoravanje i odgovor seoske zajednice. Nepovezani na elektroenergetsku mrežu i daleko od gradova i susednih sela, oni nemaju pouzdan izvor energije. Solarni punjači ne poboljšavaju samo komunikaciju; oni omogućavaju i deljenje informacija o vremenu. Volonteri opremljeni meračima kiše očitavaju tačne količine padavina i koriste svoje mobilne telefone kako bi podelili informacije, dajući tako seljanima informacije kada treba da seju ili da koriste novo, poboljšano seme.

Sumati, Indija

care_sumati_india

Sumati, 21, je član male, starosedelačke Adivasi zajednice u državi Čatisgarh u Indiji. Njena zajednica zavisi od poljoprivrede, ali su kiše postale nepredvidive, a sezona monsuna se promenila. Sve manje ljudi sada može da obezbedi hranu za preživljavanje baveći se samo poljoprivredom, te su morali da se presele ili da potraže zaposlenje.

„Naši resursi i naša hrana zavise od poljoprivrede. Ali, poslednjih 20 godina, imali smo sve manje i manje kiše i vode,“ kaže ona. „Sezona monsuna se takođe promenila. Sada malo nas može da preživi samo od poljoprivrede, pa su ljudi morali da se odsele kako bi na drugom mestu potražili posao.“

Sumati sada radi za CARE kao lokalni organizator na projektu prilagođavanja klimatskim promenama i istovremeno uči na daljinu. „Veoma retko žene iz moje zajednice uče. Mi nemamo mnogo prilika, samo mnogo obaveza. Želim da žene Adivasi zajednice imaju bolji pristup različitim resursima i uslugama.“

Nažalost, oni koji su najmanje uticali na klimatske promene pretrpeće najviše posledica, ali priče ovih žena bude nadu. Dok klimatske promene već utiču na njihove zajednice, ove hrabre žene grade kapacitete za borbu sa njihovim posledicama. Rizalin, Karmen, Zenu i Sumati su samo nekoliko žena u svetu koje predvode njihove zajednice ka održivoj budućnosti.

Na ovaj dan Zemlje, kada se lideri 160 zemalja sastaju kako bi potpisali istorijski Pariski klimatski sporazum, njihove priče su podsetnik da borba sa klimatskim promenama predstavlja izazov i na lokalnom i na globalnom nivou.

Komentari