Predaja znači da prihvatite ovaj trenutak kakav jeste. Ali nećete moći da se predate dok vam ne bude dosta patnje, dok ne budete patili dovoljno. I na nekom nivou vi prepoznate da se uglavnom ta patnja stvara sama. Stvara se iz otpora onoga što jeste, stvara se iz interpretacije nečega što jeste, dolazi iz misli, iz interpretacije, a ne iz situacije. Onda shvatite da ste dovoljno patili i samo kada ste zaista puno patili u životu, vi ste u mogućnosti da kažete da vam više ne treba.

Patnja je predivan učitelj, patnja je uglavnom čovekov jedini spiritualni učitelj i patnja vas produbljuje i pošteno erodira osećaj koji Um stvari o sebi. Ego! I za neke ljude dođe trenutak kada shvate da su propatili dovoljno i to je na primer slučaj sa skoro svim ljudima koji se povuku. Ako ih pitate svi su iskusili svoj deo ljudske patnje, inače ne bi bili otvoreni ka Poruci. Oni su iskusili svoj deo ljudske patnje i došli su do trenutka gde su spremni da slušaju poruku koja kaže “Postoji drugi način života. Postoji drugi način života, kojim možete da živite, koji vama ne stvara dalju patnju.” Jer u velikoj meri ljudi sami sebi stvaraju patnju i kada ste spremni da čujete tu Poruku, to je zaista Poruka koja postoji u svakoj religiji. To je najvažnija poruka budizma, a to je kraj patnje. Čak i najvažnija poruka Isusovih učenja je pronalaženje bisera velike vrednosti, pronalaženja Carstva Nebeskoga koja je u tebi sada i ovde. Kao što je rekao Isus i to je naravno kraj življenja u stanju patnje. Neko može da kaže da vam treba patnja da bi shvatili, da ste došli do tačke ostvarenja, da ne morate više da patite, i to je paradoks.

Ako ja nisam patio, onda ovo učenje ne bi postojalo. Možete reći da je jednim delom došlo kao rezultat intenzivne patnje, jer kao ljudsko biće ne bih mogao da se spiritualno razvijam ako nisam patio. Tako da je patnja moj najveći učitelj i patnja je za većinu ljudi najveći učitelj. I onda neki ljudi, kada postanu spremni, stupe u kontakt sa spiritualnim poučavanjem učitelja i tako mogu da ubrzaju proces ostvarenja. A to je da ne morate da patite, već samo da budete spremni da to čujete.

Buda je pričao o ničem drugom, pre 2600 godina, da može doći kraj samonanete patnje i kada više ne nanosite sebi patnju (zapamtite to je misao, misao vas čini da patite više nego bilo šta drugo) to nije uobičajeno neka situacija, to je vaša interpretacija situacije kako je to u stvari strašno. Kada to shvatite onda vidite da postoji drugi način da živite, tako što se više ne raspravljate mentalno o tome šta jeste i to je kraj samonanete patnje. I ako ne nanosim sebi više patnju, onda više ne nanosim patnju drugima, jer to dvoje uvek idu zajedno.

 

Izvor: zakonprivlacnosti.com

Komentari