“Nije teško uspeti u poslu, ali uspeti u privatnom životu je mnogo teže. Biti čovek je mnogo teže. To zaboravljamo.”

Ovo su reči Yanna Arthusa-Bertranda, režisera filma Human, iz koga je uzet klip koji se nalazi ispod. Gospodin na ovom klipu je Hose Muhika. Zovu ga ‘najsiromašnijim predsednikom na svetu’, nedavno se penzionisao nakon petogodišnjeg mandata predsednika Urugvaja. Šezdesetih i sedamdesetih godina bio je pripadnik pokreta nacionalnog oslobođenja Tupamaros, zbog čega je zatvoren, te je u samici proveo 13 godina. Nakon što je radio nekoliko poslova za urugvajsku vladu, na kraju je postao predsednik ove države u periodu od 2010. do 2015. Tokom života izdržao je nezamislivo, a danas nam prenosi pouke izvučene iz njegovih neverovatnih iskustava.

“Posvetio sam se borbi za promenu, poboljšanju života u zajednici kojoj pripadam. A sada sam predsednik.”

Ispod video klipa naći ćete šest činjenica iz života i iskustva koje će vas naterati da se zapitate o sopstvenoj ulozi na ovom svetu.

Kao što je Gandalf Sedi iz J.R.R. Tolkienovog Gospodara prstenova jednom rekao, „Sve što moramo da odlučimo je šta ćemo učiniti sa vremenom koje nam je dato.” Život je zaista kratak, naše vreme ovde je ograničeno, zato se zapitajte šta želite da učinite sa vremenom koje vam je dato.

Rođenje u današnjem svetu verovatno znači da ćete provesti veći deo detinjstva u školi, veći deo adolescentskog doba takođe u školi, a zatim veći deo života kao odrasla osoba na poslu. Nažalost, nakon ulaganja svog tog truda i žrtvovanja svog tog vremena, mnogo nas jedva da može da priušti krov nad glavom i zdravu ishranu. Mi smo, moglo bi se reći, ‘robovi sistema’. Ono što zaista deprimira u vezi sa ovim ciklusom je činjenica da je on potpuno nepotreban. Ništa u vezi sa našim postojanjem po sebi ne zahteva da živimo na ovaj način. I premda, naravno, treba da budemo zahvalni za šanse koje nam je život dao i što možemo sebi da priuštimo osnovne potrepštine – koje predstavljaju luksuz nedostupan mnogim ljudima – bez obzira na sve treba da nastavimo da težimo da imamo više – više slobode, više izbora, više nezavisnosti.

Lično, verujem da svako može da kreira sopstveni život po želji, ili barem da se u sebi raduje bez obzira na okolnosti. Bio sam u različitim situacijama u kojima nisam želeo da budem, ali sam odabrao da ih prihvatim i da ih doživim kao izazove i mogućnosti za razvoj. U međuvremenu, i dalje sam bio posvećen sopstvenim strastima onoliko koliko sam bio u mogućnosti. Iako ne možemo uvek da biramo okolnosti u kojima živimo, uvek možemo da izaberemo kako ćemo ih prihvatiti.

Bavite se onim za čim žudite koliko god možete – to je moja filozofija. Ako ne znate koja je vaša strast, počnite više da obraćate pažnju na to kako se zbog čega osećate. Kada shvatite da ste zbog nečega uzbuđeni, zabeležite to i počnite da razmišljate o načinu na koji možete da to uključite u svakodnevni život. Uvek nešto možete preduzeti, ma kako beznačajnim to smatrali.

Ako želite da sprovedete neku nameru, bilo da će ona učiniti svet boljim ili da ćete pomoći drugima, sama ta namera može biti polazna tačka za nešto veliko, pod uslovom da preduzmete ono što je potrebno kako biste to i postigli.

Zato ponavljam pitanje – šta je ono za čim žudite? Na šta želite da potrošite vreme? Šta želite da postignete? Kada radite ono što volite osećate se dobro, a na ovoj planeti nam je potrebno više ljudi koji su srećni i ispunjeni, koji zrače tom pozitivnošću.

Mislim da je najveća pouka koju iz ovoga možemo izvući da treba da budemo zahvalni za život i da treba koliko god možemo da iskoristimo ovaj dragoceni dar.

NIJE LAKO MENJATI SVET

“Posvetio sam se borbi za promenu… ipak, doživeo sam mnogo spoticanja, mnogo povreda, neko vreme u zatvoru. To je normalno za svakoga ko reši da menja svet. Čudo je što sam još tu. I, povrh svega, volim život.”

Ako čitate ovaj članak, velika je verovatnoća da osećate želju da menjate svet. Stalno dobijam mejlove od ljudi koji žele da imaju pozitivan uticaj, ali jednostavno ne znaju odakle da počnu. U mnogo slučajeva čak i ne osećaju da su sposobni da na bilo koji način značajno utiču na svet.

Sa ovim sam se i sam borio i borim se i dalje; često mislim da ono što činim nije važno. Naučio sam, međutim, da promena koju proizvodite u svetu ne može da se meri dolarima i centima ili Fejsbuk lajkovima i pratiocima. Ona se ne može meriti na taj način. Vaš uticaj se meri time kako se ponašate prema drugima u svakodnevnom životu. Ako u sebi postignete mir, ako možete da budete ljubazni prema drugima i ako možete da sačuvate želju da pomažete drugima, bićete na dobrom putu da ostvarite značajnu planetarnu promenu.

To nije jednostavan process. Vaša volja će doživeti iskušenja, a strpljenje testove. Većina ljudi koji žele da provedu život menjajući svet često doživljava iskušenja. Ova iskušenja će vas učiniti osobom kakva jeste, ova iskušenja su lekcije koje treba da savladate. Postoji više načina na koje se može menjati svet, a ako vas srce vuče na određenu stranu, ne smete se plašiti da ga poslušate. Treba, međutim, da budete svesni da neće biti lako, ali i da ništa što je vredno nije lako. Ako slušate svoje srce, nahranićete i svoju dušu.

Da biste bili lider, vrednosti za koje se zalažete i vaš način života moraju biti u skladu

“Ja se izdvajam po tome što su vrednosti za koje se zalažem i moj način života u skladu sa društvom kome sa ponosom pripadam.”

Ovako radi pravi predsednik, i ovako radi predstavnik stvarne demokratije. U današnje vreme lideri raznih zemalja nisu oličenje vrednosti društva iz koga potiču, već samo služe korporacijama i velikim finansijskim institucijama koje ih plaćaju. Kontrola politike vlade i različitih vladinih inicijativa od strane korporacija je gotovo apsolutna u ovom trenutku i zaista je zastrašujuća. I predsednički kandidat Berni Sanders je ukazao na ovu činjenicu u debati sa Hilari Klinton.

Pravi lider predstavlja svoju zemlju, a ne njene sponzore.

Sreća dolazi iznutra

“Ili ste srećni sa malo, slobodni od suvišnih opterećenja jer ste u sebi srećni, ili ništa nećete postići! Ja ne zagovaram siromaštvo. Ja zagovaram zdrav razum.”

Da li su vaše želje zaista vaše, ili su vam nametnute marketingom? Tako mnogo ljudi je stalno u potrazi za srećom u materijalnom bogatstvu, da bi na kraju spoznali da takvi spoljni faktori mogu da donesu samo privremeni osećaj sreće. Stalno van sebe tražimo nešto što će učiniti da se osećamo dobro ili da doživimo radost ili osećaj opuštanja. Iako postoje sredstva izvan nas koja nam mogu pomoći da doživimo ova stanja, verujem da se stvarna radost nalazi u svakom od nas. Istinska sreća potiče iz mesta koje nema ništa zajedničko sa materijalnim bogatstvom ili posedovanjem. Ako ste u potrazi za njima, možete očekivati da će se ta potraga nastaviti do kraja vašeg života – ili barem dok se ne suočite sa sopstvenim unutrašnjim demonima. 

„Pošto smo izumeli potrošačko društvo, ekonomija nam mora biti u stalnom rastu. Ako ne uspe da postigne rast, to je tragedija. Izumeli smo mnoštvo suvišnih potreba. Stalno kupujemo nešto novo, bacamo staro… to je uzaludno trošenje života! Kada nešto kupim, kada vi nešto kupite, ne plaćate to novcem. Plaćate ga satima života koje ste morali da provedete zarađujući novac. Razlika je u tome što se jedino život ne može kupiti.”

Ne mora da bude tako

Danas je većina svetskih resursa akumulirana u rukama veoma male grupe elite, koja je takođe poznata i kao ’1 posto’. Oni su vlasnici svega, a naredni citat u suštini objašnjava zašto to ne mora tako. Svetom vladaju pohlepa, ego, ne brinemo za druga ljudska bića. Moramo se vratiti onome što nam je u srcima ako želimo da napredujemo kao vrsta.

“Urugvaj je mala zemlja, i mi nemamo predsednički avion. Nije nam ni stalo do njega. Odlučili smo da od Francuske kupimo veoma skup helikopter, spasilački helikopter koji je opremljen hirurškom opremom, kako bi stajao u pripravnosti u udaljenim krajevima. Umesto da kupimo predsednički avion, kupili smo helikopter koji će biti smešten u centralnom Urugvaju da bi spasavao žrtava nesreća i omogućio medicinske usluge u slučaju nužde. To je tako jednostavno! Shvatate li dilemu? Predsednički avion ili spasilački helikopter?”

Da li shvatate poentu? On zatim nastavlja:

“Uvek se svodi na to. Čini mi se da je to pitanje zdravog razuma. Ne mislim da treba ponovo da živimo u pećinama ili kolibama od slame. Uopšte ne mislim tako. Nije to poenta. Smatram da treba da prestanemo da trošimo resurse na beskorisne stvari, na luksuzne kuće za čije održavanje je potrebno šest osoba… Možemo da živimo daleko skromnije. Možemo da trošimo resurse na ono što je zaista važno svima. To je pravo značenje demokratije, značenje koje su političari zaboravili… U Nemačkoj me je obezbeđivalo 25 BMW motocikala, smestili su me u Mercedes čija vrata su bila teška tri tone jer su bila blindirana. Čemu sve to?”

Blago rečeno, obeshrabruje je to što bi novac potrošen na određene vojne programe SAD samo – borbene avione, na primer – mogao da smanji glad u svetu. Takva alokacija resursa na planeti je tako smešna da mislim da ne moram ni da objašnjavam.

Ne radi se o nedostatku resursa, već o lošem upravljanju. Vlade su preokupirane pitanjima pobede na sledećim izborima, ko će biti na vlasti. Borimo se za moć… a zaboravljamo ljude i svetske probleme. Kriza nije ekološka. Kriza je politička.”

Potreban je planetarni konsenzus kako bismo napredovali kao vrsta

„Naša civilizacija je u fazi u kojoj je potreban planetarni konsenzus, a mi se pravimo da to ne shvatamo. Zaslepljeni smo šovinizmom i žudnjom za dominacijom, naročito najmoćnije zemlje. One treba da budu primer! Sramotno je da 25 godina nakon potpisivanja Kjoto protokola i dalje odugovlačimo da preduzmemo osnovne mere. Sramotno je! Čovek je možda jedino biće sposobno za samodestrukciju.”

 

Komentari